Crkva dobija na vrednosti i pouzdanosti kada narod srcem veruje, ustima ispoveda i delima potvrđuje.
„A prvosveštenik je pitao Isusa o njegovim učenicima i o njegovom učenju. A Isus mu odgovori: Ja sam javno govorio svetu; uvek sam učio u sinagogi i u hramu,
gde se odasvud okupljaju Jevreji, i ništa nisam govorio tajno. Zašto me pitaš? Pitaj one koji su čuli šta sam im govorio. Evo, oni znaju šta sam rekao. A kad to reče,
jedan od slugu koji je stajao onde udari Isusa i reče: Tako li odgovaraš prvosvešteniku?“
Isus mu odgovori: Ako sam zlo govorio, posvedoči šta je bilo zlo u mojoj reči; a ako dobro, zašto me biješ?” Jovan 18:19
Pre raspeća, Gospod Isus je doveden pred prvosveštenika Anu, koji ga je pitao o njegovim učenicima i učenju. Čitajući jevanđelja koja opisuju ovaj događaj i raspeće,
primećujemo da je Gospod Isus više ćutao nego što je odgovarao na lažne optužbe lažnih svedoka. Zato usmerimo pažnju na pitanja na koja je Gospod Isus odgovorio.
Na pitanje prvosveštenika o njegovom učenju, Gospod Isus odgovara da je uvek govorio javno, na mestima kao što su sinagoge i hramovi.
Podseća da su to mesta gde se Jevreji okupljaju odasvud i da nikada nije govorio ništa tajno. Kao potvrdu, upućuje Anu da pita one koji su čuli učenje Gospoda Isusa,
jer oni znaju šta je rekao.
Tada jedan od slugu koji je stajao onde i slušao razgovor Gospoda Isusa i Ane udari Gospoda Isusa i reče: „Tako li odgovaraš prvosvešteniku
?” Isus mu odgovori: „Ako sam zlo govorio, posvedoči šta je bilo zlo u mojoj reči.”
Primećujemo da Gospod Isus čvrsto stoji iza svog učenja i nema straha niti oklevanja da se ispitaju oni koji su ga čuli, da potvrde da je tako.
Razlog njegove sigurnosti je to što je sve što je govorio potvrđivao delima. Tako je učio kako je živeo, i tako je živeo kako je učio.
Bilo da gledamo dela da proverimo da li se reči poklapaju sa onim što je Isus činio, ili čitamo reči i ispitujemo dela da vidimo da li Isus čini kako govori
— njegova dela i reči počivaju na istom temelju, na REČI. Reč o kojoj piše Jovan 1:1–5; reč kroz koju je sve postalo, u kojoj je život i koja je svetlost ljudima,
koja sija u tami i tama je ne može obuzeti.
Naslovna strana časopisa Manna je u boji, tzv. ofset štampa. Svaki otisak u ofset štampi sastavljen je od miliona sitnih tačaka u CMYK bojama, to jest
Cyan, Magenta, Yellow i Key. Kada biste pogledali koricu pod lupom, videli biste ovo — ali u boji:
Dakle, četiri (CMYK) pomenute boje mešaju se da bi se dobila željena nijansa. Svaka nijansa koju zamislite dobija se mešanjem ove četiri boje.
Da bi fotografija bila jasna i pregledna, svaka od ovih tačaka mora biti na svom mestu. Ako bi se bilo koja od ovih boja pomerila za milimetar u bilo kom pravcu,
dobio bi se nejasan prikaz. Tako nam milioni tačaka, položenih na pravo mesto, daju tako lepu koricu.
Život Gospoda Isusa je slika — slika sastavljena od hiljada reči i dela, potpuno jasna jer su reči i dela u skladu. Tako je učio kako je živeo,
i tako je živeo kako je učio.
U jevanđeljima su zabeleženi slučajevi gde su se fariseji i zakonici okupljali oko Isusa i kušali ga s ciljem da ga uhvate u reči i da nađu makar
jednu reč koja bi bila u suprotnosti sa njegovim učenjem i delima. Ustrajavali su u tome jer nisu razumeli da je to nemoguće.
Prorok Isaija je to unapred prorokovao (Isaija 53:9): „Nije učinio nasilje, niti je bilo prevare u njegovim ustima.”
U Jovanovom jevanđelju, u 10. glavi, imamo zapis da je Isus bio među ljudima i objašnjavao da je on Hristos. U stihovima 37 i 38 Gospod Isus kaže:
Ako ne činim dela svoga Oca, ne verujte mi; a ako činim, makar meni ne verovali, verujte delima.
Gospod Isus je ponudio mogućnost da mu ne verujemo ako bismo utvrdili da jedno uči, a drugo čini. Kao da nam kaže:
Ispitujte da li učim istinu; ako ne, ne verujte mi. Jer sve što je učio, potvrđivao je delima. Njegov um, govor i dela bili su u potpunom skladu.
Šta ovo znači za nas? Priroda čoveka nam je dobro poznata. Svako poznaje samoga sebe. Svesni smo da čovek može misliti jedno, govoriti drugo,
a činiti treće. To je najteži slučaj. Malo „lakši”, ali ne i opravdan slučaj je kada govorimo o nečemu, a u mislima već znamo da ćemo postupiti drugačije.
To je greh nazvan prevara, koji najviše indirektno šteti nama samima. Čovek u takvom stavu ponižava samoga sebe. Prijatelji i bližnji mu veruju minimalno ili nimalo.
Njegove reči i dela najčešće nemaju vrednost, jer su nepouzdani.
Normalno je da čovek greši. Planira jedno, ali iz određenih razloga ispadne drugačije. Ipak, naš cilj je da govorimo i živimo istinu, čemu nas Bog snažno uči.
Zato se trudimo da naša dela i reči budu u skladu, kao reči i dela Gospoda Isusa. Da naši životi budu jasna slika preporođenog čoveka
— slika čoveka čiji je život promenio sam Bog. Da naši životi budu svetlost u tami za ljude koji traže istinu — Boga.
Kao što je zapisao Jakov: „A pre svega, braćo moja, ne kunite se ni nebom ni zemljom ni bilo kakvom drugom zakletvom;
nego neka vaše da bude da, a vaše ne bude ne, da ne padnete pod sud.” Jakov 5:12
Takođe Kološanima 3:17: „I sve što činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa,
zahvaljujući Bogu Ocu kroz njega.”
Jednom prilikom Bog je rekao za narod Izraela da su narod koji mu je ustima blizak, a srcem dalek. Ustima su ga slavili i poštovali, ali u srcu su živeli za sebe.
Crkva dobija na vrednosti i pouzdanosti kada narod srcem veruje, ustima ispoveda i delima potvrđuje.
Martin Širka mlađi
